Naši rezultati su skup naših svakodnevnih navika.

Naš život je skupina naših navika koje mogu biti korisne navike i omogućiti nam lep i zadovoljavajući život, a mogu biti i beskorisne i stvoriti nam stresan i težak život.

Ono što je od ključno značaja jeste da smo jedino mi odgovorni za promenu beskorisnih u korisne navike.

Navike kao što su pranje zuba, tuširanje, spremanje kuće, spremanje jela, odlazak na posao… su navike koje su stečene svakodnevnim ponavaljanjem iste radnje dok nam ta radnja, takoreći, nije postala zavisnost i podsvesna potreba svaki dan. Zbog toga više o tim radnjama ni ne razmišljamo na svesnom nivou jer su nam postale životna potreba. I to je sasvim u redu jer su to korisne navike.

Beskorisne ili loše navike se takođe stiču čestim ponavljanjem iste radnje svaki dan. Na primer, ako svaki dan po 2 sata igramo video igrice, gledamo televiziju, besciljno surfujemo po društvenim mrežama… vremenom to postaje naša navika bez koje ne možemo.

Da bi se loša navika zamenila korisnom navikom, važno je da znamo kojom korisnom navikom želimo da je zamenimo. Ako nemamo zamenu teško da ćemo se osloboditi loše navike jer će nam, na primer, to vreme, tih 2 sata na video igricama, biti neispunjeno i nećemo znati šta da radimo.

Kako da prepoznamo koja je navika loša?

Ako nas neka navika emocionalno uznemirava nakon upotrebe, ako nas dovodi u loše stanje, ako zbog te navike nemamo vremena za druge, važnije, aktivnosti u životu i ako zbog te navike zanemarujemo porodicu, partnere i prijatelje, ako ne napredujemo, lično i karijerno, to je definitivno loša beskorisna navika.

Kako prepoznati korisne navike?

Ako nas navike motivišu i teraju na akciju, ako zbog njih ostvarujemo pozitivne rezultate, ako se nakon te radnje osećamo emocionalno ispunjeni, zadovoljni i ako je naše okruženje (porodica, prijatelji) zadovoljno u odnosu sa nama, onda su te naše navike korisne.

Kako promeniti loše u korisne navike i kako usvojiti korisne navike?

Navika se stiče na nekom određenom mestu. Često se dešava da osoba ne želi da radi neku radnju, ali ako se nađe na određenom mestu, ona ga na podsvesnom nivou povezuje sa tom navikom, lošom ili dobrom.

Na primer, u kuhinji se nalazi činijica sa kolačima i prolazeći kroz kuhinju vi ćete se svaki put uhvatiti za kolač, iako niste gladni. Kada sednete na kauč, vi momentalno palite tv i gledate nešto što vam se možda ni ne gleda. Kauč vas vezuje za tu naviku gledanja televizije.

Zamena loše u korisnu naviku može nastati zamenom predmeta koristeći istu radnju.

Na primer, u kuhinji činiju sa kolačima zamenite sa činijom sa jabukama. Kada sednete na kauč, uzmite knjigu umesto da gledate tv. Radnja je ostala ista, samo je navika korisnija.

To je jedna od opcija da ostane ista radnja – navika, a sadržaj smo zamenili beskoristan sa korisnim.

Drugi način menjanja loše navike u korisnu je da zamenimo i radnju i sadržaj.

Na primer, umesto 2 sata gubljenja vremena ispred tv-a, izaći ćemo napolje i šetaćemo ili ćemo otići na trening.

Treći način je usvojiti korisne navike koje želimo da radimo, bez da tražimo izgovore kako nemamo vremena za to.

U knjizi Atomske navike, koju preporučujem, autor Dzejms Klir je naveo par veoma značajnih modela za usvajanje korisnih navika i objasnio na koji način čovek stiče neke navike.

Najmoćnija od svih ljudskih senzornih sposobnosti jeste vid. Ljudsko telo ima oko 11 miliona senzornih receptora. Oko 10 miliona njih je posvećeno vidu i zato je vid najdominantniji za usvajanje navika i donošenja odluka. S obzirom da smo zavisni više od vida nego od bilo kog drugog čula, ne treba da nas iznenađuje da su vizuelni signali najveći katalizatori našeg ponašanja.

Male promene u onome što vidite može dovesti velike promene u onome što radite.

Zamislite koliko je važno raditi i živeti u produktivnom okruženju, a lišiti se neproduktivnosti.

Svaka navika, bila beskorisna ili korisna, je inicirana nekim signalom iz našeg okruženja.

Lako je ne svirati klavir ako nam stoji u uglu sobe. Lako je ne čitati knjige ako su stavljene na policu koja se zatvara. Lako je ne jesti voće ako nam stoji u zatvorenoj ladici. Lako je ne uzimati vitamine ako su visoko na polici. Kada su signali skriveni, lako ih je ignoristati.

Šta u tom slučaju uraditi?

Možemo pomeriti klavir tako da kad god prođemo pored njega imamo želju da sednemo i vežbamo. Staviti voće u činiju koju ćemo držati na vidnom mestu. Vitamine možemo da stavimo na ladicu do kreveta. Knjige možemo staviti na vidno i lako dostupno mesto.

U ljudskoj je prirodi da se navike stiču vizuelno.

Poenta je da nam signali koji podstiču korisne navike budu vidljivi, a signali koji podstiču beskorisne navike budu nevidljivi.

Čovek vremenom postane zavisnik od navika koje koristi. A ako znamo da na osnovu naših navika mi ostvarujemo naše životne rezultate, onda nam je jasno koliko su navike važne.

1971. god u Vijetnamskom ratu preko 35% ljudi je konzumiralo heroin. To je supstanca od koje se zavisnost smatrala trajnom i nepovratnom. Vojnici zavisni od heroina su provodili dane okruženi signalima koji su izazivali potrebu za heroinom: bili su okruženi lako dostupnim heroinom, bili su pod ratnim stresom, drugi vojnici sa kojima su provodili vreme su koristili te supstance i drugim signalima. To su sve signali koji su stalno bili prisutni i terali na usvajanje loše navike.

Značaj je u važnosti osvešćivanja signala koji nas okružuju, a te signale jedino mi možemo da promenimo.

Loše navike se mogu menjati i menjajući sredinu u kojoj su one stečene.

Na primer, vojnici iz Vijetnama koji su konzumirali heroin u ratu, kada su se vratili svojim kućama, tj. kada su se našli u drugoj sredini u kojoj su dominirali drugačiji signali, oni su prestali da budu zavisnici od heroina.

Jednom kada je navika kodirana, bila ona korisna ili beskorisna, potreba za akcijom sledi kad god se pojave signali u okolini.

Kada se kontekst promeni navika nestaje.

Koliko okruženje (porodica, prijatelji) utiču na stvaranje naših navika?

Okruženje umnogome utiče na stvaranje navika. Ako ste okruženi svakodnevno sa 5 uspešnih ljudi vi postajete 6. Ako ste okruženi svakodnevno sa 5 neuspešnih ljudi, vi postajete 6. To je prirodan zakon usvajanja putem posmatranja i modelovanja osobe koja je dominantnija.

Nemoguće je držati se pozitivnih i korisnih navika u negativnom okruženju.

Većina ljudi se vodi nekim naučenim uverenjima kao npr. “Usamljeni vuk umire, ali čopor preživi”, ali u “čoporu” se usvajaju navike drugih. Po mom mišljenju i ličnom iskustvu, danas je autentičnost na ceni jer postoji mnogo kopija. Zbog toga je važno sagledati koliko nama koriste navike “čopora”, a koliko štete.

Npr. deca ne biraju svoje navike u najmlađem uzrastu, ona oponašaju navike svojih roditelja. Zato često možete čuti roditelje koji kažu kako je dete po karakteru isto roditelj. Međutim, ono ga samo oponaša jer je prirodna potreba svakog deteta da kroz ciklus razvoja oponaša najdominantniji model ponašanja koji ima.

Suština je da prepoznate koje navike želite da usvojite i okružite se ljudima koji koriste te navike. Za veoma kratko vreme ćete modelovati njihove navike i one će ubrzo postati vaša svakodnevna potreba.

Da li vam je poznato da ako partner koristi cigarete, vremenom i drugi partner počinje istu radnju? Ili da ako je partner na nekom dužem režimu zdrave ishrane, veoma brzo i drugi partner usvaja to ponašanje?

Koliko puta ste videli ili doživeli da kada je partnerka u drugom stanju i prirodno ima potrebu za više raznolike vrste hrane i da unosi više hrane nego pre u svoj orhanizam, da se i partner vrlo brzo prilagodi tom ponašanju?

Potreba da se prilagodimo grupi.

Jedna od većih prepreka u istrajnosti korisne navike jeste potreba da se prilagodimo većini, iako možda njihove navike nisu dobre. Čovek kao individua ima potrebu za pripadanjem negde i većina će ići protiv sebe i prilagoditi se navikama grupe. To je zato što je još uvek mnogima važno “Šta će reći drugi”. Zbog potrebe da propada grupi će zanemariti svoje lično zadovoljstvo.

Potreba da se izdvajamo iz grupe.

Postoje ljudi koji žele da grade neke svoje korisne navike i neće se prilagđavati grupi, već će težiti da nađu adekvatan model za oponašanje, model koji je već postigao neki uspeh koji oni takođe žele da postignu.

Takvi ljudi se zovu “lideri”.

Kako usvojiti korisnu naviku?

Povežite rešenje sa problemom koji treba da rešite i stalno ćete se vraćati na njega.

Npr. kada se malo opustim u hrani sutradan odem na trening 2 sata. Rešenje je trening, koji će čestim ponavljanjem postati navika.

Potreba čoveka za stvaranjem navika jeste želja da se oseća drugačije. Ono što nikada ne treba da zaboravimo, jeste da naš uspeh u životu na ličnom ili profesionalnom polju isključivo zavisi od naših svakodnevnih navika, pa ako su navike beskorisne i uspeh će biti takav, a ako su korisne, uspeh će biti još korisniji.

Autor teksta: Bojana Stanković

Ukoliko imate nekih pitanja na ovu temu, možete mi pisati na mail institutedepa@gmail.com

Ovaj tekst je zaštićen autorskim pravima (Bojana Stanković). Za korišćenje delova teksta, potrebno je da nas kontaktirate putem mejla: institutedepa@gmail.com